Gde razorvana sviaz' mezhdu solntsem i ptitsej rukoj obez'iany, Gde rassypany zvezdy, zemlianika da kosti po polianam, Gde tumany, kak il, propoveduiut mkham otkroveniia dna, Gde khula, kak molitva, - tam idu ia.
Gde derev'ia vpletaiutsia v letopis' slov otgoloskom nachala, Gde lesnoj chasoslov zashifrovan ustami pozharov, Gde bol'shaia doroga, chernaia noch' da likhie dela, Gde blestiat za ikonoj nozhi, - tam idu ia
Gde rassvety kupaiutsia v kolodtsakh dvorov da v prostuzhennykh luzhakh Gde v griazi obruchilas' s vesennim dozhdem stuzha, Gde glotok, kak nagrada za prozhityj den' noch'iu bez sna, Gde propity kresty, - tam idu ia.
Gde nadezhda na solntse taitsia v dremuchikh napevakh, Gde po molniiam-spitsam tantsuet groza-koroleva, Gde Luna prisosalas' k dushe, slovno p'iavka-zmeia, Gde puskaiut po krugu liubov', - tam idu ia.
Gde Vostok napoil molokom kobylits kochevnika-vetra, Gde po dorogam v ostrog po ehtapu polzut kilometry, Gde v griazi po koleno da po gorlo v krovi ostyvaet zemlia, Gde raspiat'e pod sapogom, - tam idu ia.
Gde molchan'e podobno topotu tabuna, a pod kopytami - volia, Gde zakat vysekaet pozolochennyj most mezhdu nebom i bol'iu, Gde proroki bespechny i legkoverny, kak zerkala, Gde sortir pochitaiut za khram, - tam idu ia.
Ia podnimaiu glaza, ia smotriu naverkh. Moia pesnia - ranennyj sterkh.