Na godišnjici braka kod mog druga Jevrema forsirala se muzika iz našeg vremena i toèilo se vino iz raznih buradi i radilo se sve što treba da se uradi.
Al' nepoznati genije je kresnuo TV, a baš je iš'o dnevnik i pokvario nam sve. I stado se poizvrtalo svud po patosu i zaèas smo skomolali k'o na parastosu.
Loša vest, pa još sve puta šest, ola-la, prepotentni su sretni. Vidim ja: bolje rat nego rad. Ja spomenicu ne bi, i eto ti ga sad.
Zli dedaci su zauzeti novim samitom. U, podigli su nosine, sav svet popalili. A drugi organ ne bi digli ni dinamitom, jer svoj su zadnji metak odavno opalili.
Dedaci, bolje igrajte šah, ola-la, impotentni su sretni. Sledi im još kalendar il' dva, pa pakuju za oblake i momke kao ja.
Ta glupost s televizorom je bila teški kiks, jer mužjaci su penili o vojnim silama, a dame su se povukle da gledaju "Twin Peaks" i niko više nije sluš'o starog Dylan-a.
Loša vest, pa još sve puta šest, ola-la, prepotentni su sretni. Vidim ja: bolje rat nego rad. Al' ja spomenicu ne bi, i eto ti ga sad.
Dedaci, bolje igrajte šah, ola-la, impotentni su sretni. Sledi im još kalendar il' dva, pa pakuju za oblake i momke kao ja.
Ola-la, slali su na gola ostrva. E pa šta? Odležali svoje robije. Ola-la, plamen sipaju iz nozdrva. Vidim ja, vabe narod da se pobije. Ola-la, sanjam vijeæa, sanjam skupštine. E pa šta? Sanjam MUP-ovce i sabore. Ola-la, nek me neko brzo uštine, vidim ja, vuku me u svoje tabore. Ola-la, profitiraju iz nereda. E pa šta? Skrivaju se iza nacije. Ola-la, niko nas u oèi ne gleda. Vidim ja...