Na Bogojavljensku noæ... Olba se dotaèe, lome se pogaèe, a venci smokava i mali zlatni praporci se pokaèe U prednjoj sobi mog baæe... Èudo je navike moæ... Kao pod zastavom, društvo se sastalo, pod istom ikonom za dugim švapskim astalom Što pamti svadbe i daæe... Uglavnom gostujem kod kuæe, al moju narav pamte tu... Brbljaju svašta pred svanuæe... Al èak ni pripiti, ni da pomenu nju...
Na Bogojavljensku Noæ... Pobožne pesmice, sveæe i kresnice, i uvek metu odveæ onih glupih grožðica u èesnice... Al to je tako, i amin... Strašna je prošlosti moæ... Prate me duhovi, ko gladni vukovi... A moje vreme tinja kao stari trupac bukovi... Još jutros gurnut u kamin... Ruža je pupila na mrazu... I, što bi rekao moj kum: vuèe te ðavo na tu stazu, A ispred sebe imaš dobri stari izlizani drum...
Nikad ne prièaju o njoj... A ja se ne raspitkivam... Ukrstim politru i noæ... I na taj krst se, tu i tamo, prikivam... Veæ me i Dunav pretièe... Moja me senka spotièe... Al ništa mi se ne tièe... I malo šta me pomera i dotièe... Sem, katkad, Nje...
Na Bogojavljensku Noæ... Vašar starudija... Banda sa studija... Profesor ruskog, Šveroš, Doktor, Paor i Opštinski Sudija... I svi smo na "Pomoz' Bože"... Silna je ljubavi moæ... U jutra besana još doðe nezvana, i kao provalnik mi pretura po mislima i pesmama... Al' to je sve što mi može...