Postoji jedno strucno misljenje po kom sam uvek dosadan i isti zbog tog sam probao vec svasta bluz i tango, rege, kantri, rok i diksi u traganju za novim slagerom sad kopam prstima po tamburi k'o bagerom ali panika brate, tonem poput titanika jer ostade mi mars, jedino jos mars za ovo ovde, za hepi raju sto slavi bedu u punom sjaju ostade mi mars, nista osim mars pesmica jes' malo cudna al' vremena oskudna, daj sta das
Javlja se odredjeni utisak da imam neke momente u stihu ali da moje zalostive rime negativno uticu na psihu dobar sam, kazu, u baladama njima bi dirnuo i onog pravog sadama ali u ritmu sam jos nedovoljno iskusan pa da probam mars, jednostavno, mars za ovo ovde, za sretno stado koje u mraku mekece rado ostade mi mars, jedino jos mars pesmica jes' malo jadna al' vremena prikladna, daj sta das
Kazu da pesma nas je odrzala i ja licno zastupam tu tezu al' sad na primer imam tremu imam jezu kao slepac na trapezu ovo je rasklimana drzava to vise, bre, ni pavaroti ne odrzava kamo li jadan ja idi, to su naivna nadanja al' mozda legne mars, mozda treba mars za ovo ovde, veselo krdo sto je na svome tek kad mu je tvrdo ostade mi mars, jedino jos m'rs jes' da je pesmica bedna al' vremena bedna, daj sta das
Pa da probam jos mars, kratko, jasnmo, mars za ovo ovde, u, lenjo do srzi ciji je moto: trpi i rzi ostade mi mars, nista, samo m'rs uglavi, sto bi se reklo al' vreme je isteklo, daj sta das